El Niño: Zašto svetska poljoprivreda ulazi u novu eru vodnog stresa?

Prema podacima FAO⁴, tokom 2024. godine više od 60 miliona ljudi bilo je pogođeno klimatskim posledicama fenomena El Niño. U južnoj Africi, u pojedinim područjima, gotovo 45% površina pod kukuruzom pretrpelo je značajne gubitke. Istovremeno, međunarodne klimatske institucije već upozoravaju na moguć povratak ovog fenomena od 2026. godine¹.

Za poljoprivredu je poruka jasna: ekstremni klimatski događaji postaju sve učestaliji, intenzivniji i teži za predviđanje. Suše, neredovne padavine, toplotni talasi i vodni stres danas postaju strukturni rizici za ratarske useve.

El Niño: prirodni fenomen sa globalnim posledicama

El Niño je prirodni klimatski fenomen povezan sa neuobičajenim zagrevanjem voda tropskog Pacifika. On je deo ENSO ciklusa (El Niño Southern Oscillation), koji se smenjuje između toplih faza (El Niño), hladnih faza (La Niña) i neutralnih perioda.

Iako se ovaj fenomen javlja hiljadama kilometara daleko od evropskih poljoprivrednih parcela, njegove posledice osećaju se širom sveta. Kada temperature Pacifika porastu, klimatski obrasci se menjaju: pojedini regioni beleže obilne padavine, dok se drugi suočavaju sa dugotrajnim deficitom vode.

Za poljoprivredu, ove neravnoteže se često manifestuju kroz periode suše, neravnomerno raspoređene padavine i pojavu vodnog stresa tokom najosetljivijih faza razvoja useva.

Kako podseća NOAA³: „El Niño menja temperature i obrasce padavina na globalnom nivou.”

Drugim rečima, nijedan poljoprivredni region nije u potpunosti zaštićen od njegovih posledica.

Fenomen čiji se uticaji pojačavaju u toplijoj klimi

El Niño nije nova pojava. Snažni događaji iz perioda 1997-1998, 2015-2016. i 2023-2024. godine već su ostavili značajan trag na svetsku poljoprivredu. Ono što se danas menja jeste klimatski kontekst u kojem se ovi fenomeni javljaju.

Za poljoprivrednike to znači veću klimatsku promenljivost ne samo između pojedinačnih proizvodnih sezona, već i unutar jedne iste vegetacione godine.

Istorijski obrasci postaju sve manje pouzdani. Rokovi setve, periodi padavina i najosetljivije faze razvoja useva sve su teži za predviđanje.

Kako FAO⁴ sažima: „Poljoprivredne suše postaju jedan od najvećih rizika za globalnu bezbednost hrane.”

Kukuruz, pšenica, soja i suncokret: usevi direktno izloženi riziku

Prvi uticaj fenomena El Niño na useve najčešće je povezan sa vodom. Tačnije, sa njenim nedostatkom.

U mnogim poljoprivrednim regionima sveta ovaj fenomen dovodi do kašnjenja padavina, prekida kišnih perioda tokom ključnih faza razvoja useva ili do neuobičajeno visokih temperatura koje dodatno pojačavaju vodni stres.

Pored uticaja na prinose, El Niño remeti i poljoprivredne kalendare. Neke proizvodne sezone počinju sa zakašnjenjem setve zbog nedovoljne vlažnosti zemljišta. U drugim slučajevima, periodi prekomernih padavina i suše smenjuju se tokom iste vegetacione sezone.

Ova nestabilnost postaje veliki izazov za agronomsko upravljanje proizvodnjom.

Prema više međunarodnih istraživanja, ENSO utiče na čak 18% globalne varijabilnosti prinosa kukuruza⁷.

Ovaj podatak jasno pokazuje koliko globalni klimatski fenomeni danas direktno utiču na rezultate i produktivnost poljoprivrednih gazdinstava.

Kraj leta 2026: rizik od vodnog stresa već prepoznat u ključnim poljoprivrednim regionima

Najnovije sezonske prognoze ukazuju na povećan rizik od visokih temperatura i vodnog stresa u više značajnih poljoprivrednih regiona širom sveta.

U Evropi, projekcije programa Copernicus (ECMWF)¹¹ pokazuju veliku verovatnoću temperatura iznad proseka na velikom delu zapadne i centralne Evrope u periodu od juna do avgusta 2026. godine. U pojedinim oblastima centralne, istočne i mediteranske Evrope, verovatnoća lokalno prelazi 60 do 70%.

Takvi uslovi mogli bi dodatno da pogoršaju deficit vode tokom najosetljivijih faza razvoja kukuruza, suncokreta i soje, posebno tokom cvetanja i nalivanja zrna. Više evropskih meteoroloških analiza takođe ukazuje na mogućnost formiranja takozvane „toplotne kupole” (heat dome), fenomena koji može duže vreme zadržavati mase toplog i suvog vazduha iznad poljoprivrednih područja.

U Sjedinjenim Američkim Državama, NOAA takođe predviđa¹² temperature iznad proseka za deo Srednjeg zapada i Velikih ravnica tokom leta 2026. godine, uz rizik od suša koje bi mogle negativno uticati na useve kukuruza i soje u njihovim najkritičnijim fazama razvoja.

Ove projekcije ne predstavljaju precizne lokalne vremenske prognoze. Ipak, one potvrđuju trend koji je danas sve jasnije prepoznat: periodi ekstremnih vrućina i vodnog stresa postaju sve verovatniji u glavnim svetskim proizvodnim regionima, upravo u trenucima kada usevi pokazuju najveću fiziološku osetljivost.